Последњих година, уз континуирано истраживање истраживача, установљено је да постоје значајне разлике у саставу цревне флоре између пацијената са депресијом и здравих особа. Блиска веза између емоционалног здравља и цревне флоре такође је донела нова открића у развоју и тржишној примени сродне здраве хране.
Цревна флора има велики утицај на настанак и развој депресије. Може да регулише функцију нервног система, а од њега је неодвојив чак и нормалан рад мозга. Абнормална или недостајућа флора може изазвати низ физичких и емоционалних проблема.
Цревна флора: "Кључни играч" у регулисању нервног система
Цревна флора није само помоћ при варењу, већ је и дубоко укључена у регулацију нервног система.
Може утицати на кључне везе нервног система, као што су раст нервних ћелија, способност нерава да преносе сигнале, неуротрансмитере који регулишу расположење у мозгу, као и на развој нерава и упалних одговора.
Када је флора ненормална, она може не само да изазове депресију, већ и да буде повезана са неуролошким болестима као што су аутизам и Паркинсонова болест.
Недостатак цревне флоре изазива низ проблема
Ако уопште нема пробиотика у цревима, тело ће имати низ озбиљних тегоба, који заузврат утичу на расположење и понашање.
На физиолошком нивоу, то може довести до крхке заштитне баријере мозга, опадања имунолошке функције микроглије, повећања заштитног слоја нерава и прекомерне активности хипоталамичне-хипофизе-адреналне осе (ендокрине осовине која регулише стрес).
На емоционалном и бихевиоралном нивоу, то може довести до неравнотеже хемикалија у мозгу, чинећи људе анксиозним и невољним да се друже са другима.
Пробиотици које представљајуЛацтобациллус парацасеипостају нова нада за регулацију расположења. Студије су откриле да ова врста соја може посебно да повећа обиље цревне флоре која производи кратколанчане-масне киселине. С једне стране, појачава функцију цревне баријере преко бутирне киселине и смањује улазак штетних бактеријских метаболита у мозак; с друге стране, промовише претварање триптофана у серотонин, побољшавајући расположење из извора.
Цревна флора никако није посматрач расположења, већ-закулисни-манипулатор који регулише расположење. Промена перспективе од мозга ка цревима дала је специфичнији фокус управљању здрављем расположења. Можда је очување микроеколошке равнотеже микробиоте црева кључ за решавање дилеме емоционалних проблема.