Природни прашкови у боји-који се у индустрији обично називају пигментима-који садрже прехрамбене састојке- потичу из биљака, алги или других ботаничких извора и обезбеђују боју путем природних једињења. Типичне сировине укључују воће и поврће као што су цвекла, шаргарепа и паприка, микроалге као што је спирулина и извори{4}}зачина као што је куркума.
И на тржишту ЕУ и на тржишту САД, ови материјали су генерално позиционирани као састојци хране са својствима боје, а не као синтетички адитиви за боје. Ова регулаторна класификација има директне импликације на језик означавања, чисте-тврдње о етикетама и стратегију формулације. Као резултат тога, пудери у природној боји се све више процењују не само од стране тимова за истраживање и развој, већ и од стране регулаторних, квалитетних и маркетиншких функција у компанијама за храну, суплементе и козметику.
Састав пигмента, технологија обраде и конзистентност квалитета
Функционални учинак пудера у природној боји првенствено је одређен њиховим доминантним класама пигмената-као што су каротеноиди, антоцијанини, хлорофили или фикоцијанини-заједно са квалитетом сировина и технологијом обраде. Из индустријске перспективе, параметри обраде су критични колико и сам ботанички извор.
Методе сушења као што су сушење распршивањем и сушење замрзавањем имају значајан утицај на јачину боје, дисперзибилност и стабилност складиштења. Поред тога, контрола величине честица, системи носача и спецификације влаге директно утичу на конзистентност-до-серије и даље руковање током производње. За разлику од синтетичких боја, природни пудери показују инхерентну биолошку варијабилност, чинећи јасно дефинисане спецификације, валидиране аналитичке методе и робусне системе управљања квалитетом неопходним за поуздану-примену у великим размерама.
Перформансе апликације и осетљивост формулације
Природни прахови у боји се широко користе у функционалној храни, дијететским суплементима, пићима, козметици и одабраним апликацијама за храну-посебно тамо где се захтева позиционирање на бази биљака-, воћа- или поврћа-. Међутим, њихов учинак је у великој мери зависан од-формулације и не треба их третирати као директне--замене за синтетичке боје.
Кључни фактори стреса као што су топлотно оптерећење, пХ опсег, изложеност светлости, кисеоник и активност воде могу значајно утицати на експресију и задржавање боје. На пример, прашкови на бази антоцијанина- добро делују у системима са ниским-пХ, док боје на бази хлорофила- или спирулине- захтевају заштиту од топлоте и светлости. Успешна примена стога зависи од усклађивања хемије пигмента са условима обраде и циљевима{6}}века трајања, уместо да се бира само јачина боје.
Ране{0}}пробе формулације и реалистично тестирање стабилности су од кључне важности за смањење ризика од преформулације у касној-фази, прекорачења трошкова и проблема са перформансама током-повећавања и комерцијализације.
